Domino, Domino, biću tvoj Džeronimo!
Domino je američki film iz 2019. godine. Glavni lik je policijac Kristijan, ali ne Golubović, mada se na početku filma pentra po krovovima kao da je golub. Onda padne sa krova na paprike i preživi, a preživi i crnac kojeg je jurio i koji je promašio paprike. Kolega mu je inače, smrtno stradao od pomenutog crnca, pa kreće u poteru za njim sa koleginicom policajkom, koja čeka dete sa smrtno stradalim policajcem…
Domino - razrada
Policijac Kristijan sa policajkom ide u Španiju jer tamo neki migranti imaju tajni zadatak, a CIA isto nešto muti kao i uvek što znači da ni crnac nije tako loš kako izgleda. Onda, teroristi u koridi hoće da pobiju španski narod i crnac je opet tu, ali brz je policajac, pa stigne da uništi dron pun ekploziva…
Domino - zaključak
Domino je retko loš film u režiji nekada legendarnog režisera Brajana De Palme koji pokazuje da se nekada morate povući na vreme i otići u penziju osim ako niste Klint Istvud ili Mik Džeger. Prvih 20 minuta još i štima nekako, a onda se sve raspada ko opozicija pred ove izbore, pa jedni izađoše i propadoše, a drugi koji nisu izašli misle da je bolje što nisu izašli jer bi i oni propali kao i ovi prvi.
Novi milenijum je trebalo da nam donese nova politička lica, kad ono isti glumci kao i uvek i u poziciji i u opoziciji, kuku nama što smo mislili da ćemo doživeti bolje sutra. Mada da smo pažljivije pratili čas istorije, još je Sloba onomad rekao “Malo Morgen”, i to Vasilu Turpukovskom, što znači da se kod nas sve vrti u krug i da je hrčak na točku pametniji od nas.
U filmu Domino igraju odlični glumci Nikolaj Koster-Valdau, Gaj Pirs i Karis fon Hoten, ali spasa nema za ovaj Palmin promašaj. Kako priča odmiče gledalac je sve više svestan da je od toliko filmova u kablovskoj ponudi napravio pogrešan izbor, ali posle gledanja nema kajanja, kao ni posle glasanja. Jer kao što onaj vic kaže, na sledećim izborima ću glasati za Alibabu, on ima samo 40 lopova!
