Biografija

U jesen 1993. godine na spontanom okupljanju u klubu SKC-a svirali su Arigo Saki gitaru, Voja bubanj, Deki iz Novog Sada bas a Blaža je pevao, svirao, lomio akustičnu gitaru i puštao filmove sa pornografskom tematikom.

Ovaj koncept se pokazao kao dobar medju ljubiteljima alkohola i ex-yu rokenrola, tako da pomenuta četvorka razmišlja kako da materijalizuje novonastalu situaciju.

Rešenje se nametnulo samo po sebi kada je Blaža na probu doveo čoveka sa dugom kosom u crnoj kožnoj jakni i rekao „Ovo je gazda Milutin!“

Biografija

Blaža i Kljunovi kroz vekove

Inspektor Blaža i Kljunovi - BiografijaGazda Milutin je sa Blažom ranije nastupao kao duet – Blaža svira gitaru i peva, a Milutin udara daire i u pauzama pušta muziku.

Nastupali su najčešće u tada, popularnom kafiću u Beogradu na Adi Ciganliji koji se zvao „Srpska kruna“, ali i po raznim žurkama u gradu.

Isto tako, Blaža je sa Milutinom imao emisuju na tada jako popularnoj radio stanici „Pingvin“ koja se zvala „Blaža medju šljivama“.

Gazda Milutin je predložio i ime grupe koje je bilo opšte prihvaćeno, tako da je početkom 1994. godine grupa Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi počinje sa zvaničnim radom.

više informacija

Zahvaljujući radio Pingvinu svi nastupi grupe su medijski odlično propraćeni što se ubrzo odrazilo i na klupsku popularnost. Grupa je u početku najcešće nastupala u beogradskim klubovima Prostor i KST. Blaža i Kljunovi ubrzo postaju klupska atrakcija, a nastupaju najviše u Beogradu i Zrenjaninu – u kultnom klubu Zeleno Zvono.

Kao rezultat klupskih aktivnosti, snimak nastupa iz KST-a od 14. aprila 1994. godine, objavljuje nezavisni izdavač Djole Felix. Kaseta ironičnog naslova „Igra rokenrol SR Jugoslavija“ sadrži obrade Azre, Zabranjenog Pušenja, Riblje Čorbe, ali i Fiskulturnog Laneta, prvog Blažinog benda sa početka osamdesetih. Kao gosti na nastupu su bili Drakula iz Direktora i Panta Šiklja Nafta.

Samo mesec dana kasnije, 25. maja 1994. godine, Blaža i Kljunovi prave legendarnu parodiju na Dan Mladosti, u klubu „Prostor“ u Sarajevskoj ulici u Beogradu. Koncert je prerastao u opštenarodno veselje sa specijalnim gostima Ducom Marković, Čobijem i Mićkom Ljubičićem a upamćen je i po tome što je bend ušao na binu sa krova susedne zgrade zbog blokade ulice kao posledice neverovatne gužve ispred kluba.

Oktobra 1996. godine, grupa je objavila prvo zvanično izdanje CD ‘Plagijati i obrade’, a posle naporne, višegodišnje turneje, Gazda Milutin napušta muziciranje i otvara kultni pab na Crvenom krstu „The Glimmer twins“ (u narodu poznatiji kao kafić kod Gazda Milutina)

Na sledećem izdanju 1998. godine „Seks droga i Bodiroga“, grupa doživljava pravi medijski bum, pre svega zahvaljujući neprevazidjenom hitu „Lepa si Pamela“ i spotovima koje je radio Vojkan Milosavljević. U bendu je tada umesto gazda Milutina došao Sale Šofer

Koncertni CD „Shipu ga Žobla“, snimljen je na nastupu u SKC-u, 8. marta 2000. godine, a koncert ostaje i upamćen po izlasku na binu, čuvenog centarfora Duleta Savića

2002. godine, Blaža i Kljunovi objavljuju CD „Pare ne vraćamo“ sa velikim hitom koji je obeležio to izdanje „Sunce tudjeg neba“ u narodu poznatom kao „Srbijo, Srbijo, suzu sam pustijo…“

17.12.2007. godine u izdanju “Multimedia records” se pojavljuje dugo očekivani, tačnije povratnički album „Samo Supermen Srbiju Spašava“, koji je ustvari live best off snimljen na koncertu u Pančevu u klubu Kupe, decembra 2006. godine, sa 3 bonus pesme: „Mito bekrijo“ (obrada), „Vranjanka“ (hard core obrada) i jedine autorske pesme „Nisam dijamant“ koja je nastaae kao plod 5-ogodišnjeg mukotrpnog rada.

2010. godine u malom klubu SKC-a, na istom mestu gde su prvi put svirali, prave jubilarni koncert povodom 16 godina postojanja, a iste godine, povodom Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi objavljuju singl posvećen fudbalskoj reprezentacije Srbije. Iste godine Blaža i Kljunovi nastupaju na beogradskom Beerfestu-u pred više od 100.000 ljudi. Snimak ovog koncerta je zabeležen na dvd-u koji se pojavljuje u avgustu 2011. godine u produkciji Beogradske kulturne mreže. Sav prihod od prodaje ovog dvd-a je namenjen bebama Beograda u okviru akcije za Beogradski bebi klub.

2011. godina je godina u kojoj se završava era Supermena u Blažinoj karijeri i godina u kojoj počinje era „Kralja rokenrola“ sa obradom pesme Viva Las Vegas Elvisa Prislija koja se u Blažinoj verziji zove „Živele žene“. Za pesmu je snimljen i spot koji je posle dužeg vremena ponovo režirao Vojkan Milosavljević.

2012. godina je bila izuzetno aktivna po pitanju koncerta, a najviše ih je bilo na moto skupovima, gde promovišu obradu pesme „Who lotta Rosie“ grupe AC/DC, koju je bend prepevao i posebno namenio bajkerima pod nazivom „Kada motor vozim“.

2013. godine pored gostovanja na turneji Riblje Čorbe, prvi put sviraju na Gitarijadi u Zaječaru i spremaju dugo očekivani studijski album….

2014. godine su radno i svečano proslavili prvih 20 godina postojanja i najavili nova iznenadjenja za nova pokoljenja…

Igor Blažević – Inspektor Blaža

Prljavi Inspektor Blaža - NaslovnaPrljavi inspektor Blaža, mnogo nepoznatiji kao Igor Blažević je rodjen u Beogradu i osnovano se sumnja da trenutno ima izmedju 30 i 50 godina.

Osnovnu školu završio je u školi „Vuk Karadžić“, a srednju u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Višu ekonomsku školu završio je „ekspresno“ za šest godina.

Posle završetka srednje škole, sa drugarima iz škole i kraja, osniva grupu Fiskulturno Lane.

Grupa ubrzo postala prava rokenrol atrakcija, i čiji se svaki nastup završavao Blažinim skidanjem i bacanjem stvari, a često i samog sebe u publiku.

Ovaj, prvi Blažin pokušaj bavljenja muzikom nažalost nije uspeo, jer se grupa 1984. godine po povratku članova sa odsluženja vojnog roka raspala.

Neke od pesama koje sviraju Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi su nastale u ovom periodu: „Nema problema“, „Prljavi Hari“, „Vive La France“ i „Ne mogu bez nje“.

više informacija

Novi pokušaj je 1990. godine kad Blaža snima demo snimak koji će uskoro postati hit na svim lokalnim radio stanicama, a ubrzo i hit za sva vremena, a zvao se Dule Savić.

Počelo je tako što se 1991. godine zapošaljava na radio Pingvinu, tada najslušanijoj radio stanici u Beogradu, gde upoznaje gazda Milutina (Milutina Petrovića) i zajedno prave kultnu radio emisiju koja se zvala „Blaža medju šljivama“.

Gazda Milutin, predlaže širenje saradnje kao nedeljni show na Adi Ciganliji u jednom od retkih restorana u kome se tada puštala rok muzika, a zvao se „Srpska kruna“. Gazda Milutin koji je tada radio kao DJ i čije je veče bilo najposećenije na čuvenoj Akademiji, u toj varijanti pušta muzika i udara daire, a Blaža peva, udara po gitari i penje se po krovu.

Zahvaljujući upornosti gazda Milutina i grupe gradjana okupljenje oko Arigo Sakija, početkom 1994. godine nastaju Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi, grupa u kojoj će se Blaža u potpunosti pronaći kao autor i egzibicionista.

Osim muzike, Blaža se bavi i „književnim radom“ i već je stigao da objavi Sabrana dela, koja su izašla u decembru 2001. godine i imaju 99 strana što dosta govori o kreativnosti autora. Sastavljena su od četiri toma: Testovi za inteligenciju, Prljavi pokvareni pirati – eseji o filmu na piratskim kasetama, Poezija (naravno bez veze) i Igrice za PC koje je kako kaže, mada laže, sam izmislio.

Ovaj iskorak u svet knjige, je nastao kao plod prethodnog angažovanja i saradnje sa grupom entuzijasta predvodjenih Boškom Savkovićem, okupljenih oko satiričnih časopisa „Bre“ i „Naša Krmača“.

1999. godine posle velikog uspeha albuma „Sex, droga i Bodiroga“ postaje zaštitno lice kompanije Sinalco za kampanju „Budi pametan, budi srećan“ i tada mu se otvaraju vrata marketinških agencija, koja do dan danas ne zatvara jer mu omogućavaju lagodan život i mir u kući i komšiluku.

Uskoro dobija i televizijske angažmane na RTS-u u popularnom dečjem kvizu „Tajne običnih stvari“ i u produkcijskoj kući Emotion u uspešnim licencama „Hoćeš, nećeš“ i „Srodne duše“.

2008. godine uspešno uplovljava u novinarske vode pisanjem kolumne o Beogradu u časopisu „Singidunum weekly“ i u dnevnom listu „Blic“ gde piše kritike aktuelnih filmskih hitova.

Inspektor Blaža je igrao i u dva filma: ‘’Paket aranžman’’ i ‘’Tri palme za dve bitange i ribicu’’.

Objavio je i četiri knjige od kojih je poslednja ‘’Blaža u Beogradu’’ osvojila sve simpatije kritike i publike.

Aleksandar Karadžić – Arigo Saki

Aleksandar Karadžić - Arigo SakiArigo Saki tj. Aleksandar Karadžić je rodjen 02.04.1970 u Zemunu.

Muzikom počinje ozbiljnije da se bavi na odsluženje vojnog roka u Tuzli gde zajedno sa Sašom Babićem svira u vojnom orkestru.

Po odsluženju vojnog roka, upisuje Pravni Fakultet u Beogradu, koji ne završava zbog objektivnih okolnosti i uglavnom subjektivnih slabosti.

Kao rezultat garažnog muziciranja nastaje grupa Pretežno Vedro sa kojom i snima istoimeni album 1992. godine gde je bio autor svih pesama.

U ovoj grupi, koja će kasnije predstavljati okosnicu Kljunova su svirali su u originalnoj postavi i Vojin Djurašinović – Voja, Saša Babić – Sale Šofer i Marko Medjak.

Na zajedničkoj svirci povodom Studentskog protesta 1992. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, upoznaje Inspektora Blažu.

više informacija

Iste godine, zajedno sa Blažom i drugarima iz Pretežno Vedro pravi par koncerata na kojima su svirali obrade popularnih grupa sa prostora ex-Yu.

1994. godine ova grupica gradjana okupljena oko Blaže sa dolaskom Milutina Petrovića – Gazda Milutina sebe naziva grupom Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi i Arigo Saki postaje njen punopravni član.

Učestvovao je u snimanju svih izdanja od osnivanja grupe uglavnom kao autor muzike i kao autor nekih tekstova.

Pesma koja ga je najviše proslavila je „Arigo saki blues“ koju je napisao zajedno sa gazda Milutinom iskoristivši delove pesme Riblje Čorbe „Evo ti za taksi“.

Pored muzike bavi se i turizmom, direktor je turističke agencije Panorama iz Beograda, a jedan period u životu je bio i ugostitelj tj. suvlasnik kultne kafane u Beogradu 90-tih godina „The Glimmer twins“ zajedno sa kolegom iz benda Gazda Milutinom.

Zajedno sa gazda Milutinom je učestvovao projektu posvećenom Milanu Mladenoviću „Kao da je bilo nekad“.

Vojin Djurašinović – Voja

Vojin Djurašinović - VojaVoja je u stvari Vojin Djurašinović i rodjen 02.03.1971. godine u Beogradu.

Do petog razreda je bio u osnovnoj školi Djuro Djaković (sada se zove Skadarlija), a ostatak u Stevanu Sindjeliću na Konjarniku.

Prva grupa koju je imao se zvala „Krokodili“ i u njoj je bio pevač.

U srednjoj arhitektonskoj školi ili ATŠ-u, koju je uspeo da sa lakoćom završi, prvi put javno svira sa drugarima iz kraja u grupi koja se zvala „Zara Leander“ i tada sa mikrofona i zvanično prelazi na bubnjeve.

Sledeća grupa u kojoj je svirao se zvala „Erazmus“ i u to vreme je bila jedna od popularnijih demo grupa u Beogradu.

Erazmus je više puta su pobedjivao na Demo hitu radija 202 i imali su veliki broj koncerata na Akademiji, u Dadovu kao i jedan veći samostalni koncert u bašti beogradskog SKC-a.

više informacija

Prvo zvanično izdanje na kome je svirao je objavljeno 1992. godine, a radilo se o grupi i ploči „Pretežno vedro“ gde je je svirao i ostatak Kljunova (Arigo Saki, Deki iz Novog Sada i Sale Šofer).

Učestvovao je u snimanju svih izdanja grupe i pored Arigo Sakija jedini je stalni član „Kljunova“ od osnivanja.

Pored muzike, uspešno se bavi ugostiteljstvom i suvlasnik je Wurst Platz-a, restorana i bara sa najboljim pivom i austrijskim kobasicama!

Saša Babić – Sale Šofer

Saša Babić - Sale ŠoferSale Šofer je u stvari Saša Babić, rodjen je u Zemunu gde i danas živi.

Prve muzičke korake je napravio u orkestru KUD-a „Branko Radičević“, sa kojim je još kao omladinac obišao popriličan deo sveta.

Na služenju vojnog roka u Tuzli, upoznaje se sa Arigo Sakijem sa kojim zajedno svira u vojnom orkestru.

Posle vojske, nastavljaju druženje i muziciranje, i kao plod te saradnje nastaje grupa i ploča Pretežno vedro gde su se našli još i Vojin Djurašinović – Voja i Dejan Resanović – Deki.

Posle raspada grupe Pretežno Vedro i nastanka Blaže i Kljunova, nije se profesionalno bavio muzikom.

Grupi Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi se priključuje 1998. godine tokom snimanja albuma, „Sex, droga i Bodiroga“ posle odlaska gazda Milutina.

više informacija

Od 1998. godine je ujedno postao i zvaničan član Kljunova i svirao je na svim oficijelnim izdanjima.

Poznat je i kao veliki kolekcionar kvalitetnih gitara, a po mnogima je jedan od boljih gitarista na našoj sceni.

Ono što je najvažnije, je to, da je i dalje srećno je oženjen i otac dva divna deteta, Sofije i Dušana – budućeg svetskog plivačkog šampiona!

Ljuba Tomanović – Bale

Ljubinko Tomanović - BaleLjuba Tomanović – Bale, danas basista Kljunova, rokenrol karijeru je započeo je zamenivši Željka Mitrovića na bas poziciji u grupi „Oktobar 1864“ gde je svirao od 1987-1991. godine.

Sa ovim bendom je napravio zavidnu muzičku karijeru, odsviravši veliki broj koncerata i napisavši tekst za hit decenije „Crni ples“.

Posle raspada grupe „Oktobar 1864“, zajedno sa bratom od strica, Goranom Tomanović – Toletom, inače gitaristom Oktobra 1864 osniva bend „Braća Left“.

Sa Braćom Left snima albume: Braća Left I i Braća Left II.

U ovoj tada, a i sada, kultnoj grupi svira od 1993-1997. godine.

Posle raspada benda, svira sa grupom „Partibrejkers“ koncertnu turneju sa albumom „Kiselo i slatko“.

2001. godine na nagovor Arigo Sakija dolazi u Blažu i Kljunove i 2002. svira i producira album „Pare ne vraćamo“.

više informacija

Od 2001. godine postaje stalni član Kljunova sa kojima uspešno i danas nastupa.

Pored rokenrola, uspešno je radio i na muzici za veliki broj dokumentarnih filmova: ‘Izlazak u javnosti’ Š. Šišića inače strip crtača ‘Novog kvadrata’, kao i za filmove Igora Toholja ‘Bangla-Borča’ i ‘Noćne kretnje, dnevni snovi (Eldorado)’.

Dejan Resanović – Deki (ex Kljun)

Dejan Resanović - DekiDejan Resanović ili Deki iz Novog Sada je bio član Kljunova od osnivanja do 2000. godine.

Rodjen i živi u Beogradu a za Novi Sad ga vezuje univerzitetsko obrazovanje i mnogo popijenih piva.

Jedini je školovani muzičar koji je ikada svirao u grupi. 2004. godine je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku Opšta muzička pedagogija.

2006. godine je upisao postdiplomske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Pored Kljunova Deki je svirao i snimao sa velikim brojem muzičara i grupa.

Od 1989-1991. godine je bio član grupe Dolores sa kojom je snimio album „Ukradi mi bar malo vremena“ u izdanju PGP -a.

više informacija

Od 1991-1992. godine član je grupe Vampiri i učestvuje u snimanju albuma „Rama lama ding dong“ u izdanju PGP-a.

Od 1994-2004. godine je bio član grupe Alisa sa kojom je snimio album „Alisa“ u izdanju PGP-a. 2005. godine Deki zajedno sa Inspektorom Blažom komponuje muziku i učestvuje u predstavi za decu „Blažotres“.

2010. godine pokreće prvo udruženje rok muzičara u Srbiji – URMUS , a u prostorijama udruženja osniva i muzičku radionicu za gitaru, klavir, bubanj i bas gitaru.

Milutin Petrović – Gazda Milutin (ex Kljun) *1967-2016

Milutin Petrović - Gazda MilutinZa mnoge Gazda Milutin, a za neke Milutin Petrović je rodjen 11. 12. 1967. godine u Beogradu.

Pohadjao je XIV-u Beogradsku gimnaziju, maturirao 1986. godine, odslužio JNA, potom studirao Arhitektonski fakultet, koji je bio prinudjen da napusti na trećoj godini.

1989. godine upoznaje Igora Blaževića – Blažu. 1991. godine se zaposlio na radiju „Pingvin“ kao muzički saradnik.

Zahvaljujući popularnosti radija, a i sopstvenoj, kreće da radi kao DJ u raznim rock/underground klubovima Beograda, najduže se zadržavši na Akademiji i u Prostoru.

Iste godine, počinje kao muzički urednik, da radi radio emisiju sa Blažom koja se zvala „Blaža medju šljivama“.

1992. i 1993. godine preko leta Blaža i Milutin nastupaju kao duet u lokalu „Srpska Kruna“ na Adi Ciganliji.

više informacija

Krajem 1993. godine Milutin uspeva da natera Blažu, da posle dužeg nagovaranja da osnuju bend, kojem daje i ime.

1995. godine daje otkaz na radiju i sa Arigom Sakijem stupa u ortakluk, koji će iznedriti nekoliko lepih stvari i dogadjaja.

Krajem iste godine otvaraju „The Glimmer Twins“ bar na Crvenom krstu, koji ubrzo postaje vrlo popularan.

1998. godine napušta bend zbog nepremostivih razlika u pogledima na budućnost istog, ali ostaje prijatelj sa ostalim članovima benda.

2001. godine Saki i Milutin postaju kumovi, a 2002. godine osnivaju izdavačku kuću „Circle Records“, koja će objaviti samo jedno (ali vredno) izdanje: „Kao da je bilo nekad“.

Izdanje je posvećeno Milanu Mladenoviću, i na njemu je 15 bendova obradilo po jednu Milanovu pesmu (13 iz opusa Katarina II/ Ekatarina Velika i 2 iz opusa Šarlo Akrobata). Ovaj projekat je bio jako važan u Milutinovom životu, i na njega je bio jako ponosan.

Milutin Petrović je ovaj svet napustio 2016. godine, a poslednji period svog života je proveo u Zrenjaninu.